1
Ноћ, још нисам био изашао из ноћи
пуне праведности и трансценденталних муња
а у моме духу око кога су се ројили златни инсекти
чула се зимска музика што сања слатке врхове.
Још сам својим сећањем додиривао друге пределе
али већ имах дан и љубав коју нисам тражио,
2
Ја чујем и видим њену истину
њен шљунак тврд међу зубима
благ у срцу где ми силази по светлост
осетљива звезда.
Гаси само злонамерне ватре,
сунцу ни у чему није супротна.
Какав страшан склад између
риба и рибара које подједнако воли.
Високо један је круг под којим се све одиграва
својом удаљеношћу омогућује нам пространства
ономе ко га схвати буде око главе
и светли док реке теку уокруг.
Оде а опет све је ту.
Орач широким замахом руке почиње годину.
Лето: ласте се купају рибе лете
анђели певају над водама.
3
Речи ће ми помоћи да утврдим
где она почиње
да ли тамо где је гледам
или тамо где је још нема
или тамо где се срце
испуни песком и заборавом
Шта речи знају о води
која изгуби све што нађе
коју волим да доказујем
коју желим да учиним стварном
а да је не зауставим
а да је не повредим?
4
Сада се улива у брдо испод месеца
где расту небесне биљке са земаљским цветовима
и дрвеће на коме рађају електрични плодови
и празна огледала
и празна огледала јер нема
ничега са друге стране.
Ево моје љубави
ево моје крви
ево мојих костију
ево свлачим своју људску кожу
и у црну земљу лежем.
