Биографија
Весна Парун рођена је 10. априла 1922. године на острву Зларину близу Шибеника, где јој је отац радио као општински чиновник који је често бивао премештан и остајао без посла, због чега је бројна породица (четверо деце) живела у прилично тешким условима. Зато је Весна добар део детињства и младости провела код тетке у Сплиту, у Биограду на Мору и у Шибенику.
Основну школу је завршила на Вису, а гимназију је похађала у Шибенику и Сплиту где је 1940. године матурирала. Била је одличан ученик и већ се од четрнаесте године издржавала се давањем часова другој деци.
У јесен 1940. године уписала је студије романистике на Филозофском факултету у Загребу. Онда је дошао рат, бежање у Сплит, повратак у Загреб (1942). Тада су живели у Сесветама код Загреба где јој је отац радио у општини. Одатле јој је брат отишао у партизане и убрзо погинуо. У то време често је оболевала. После завршетка рата наставила је студије на Филозофском факултету, али тада је уписала чисту филозофију. Године 1947. радила је на прузи Шамац – Сарајево и оболела је од тифуса, а у исто је време доживљавала кризе због несрећне љубави која је трајала од 1938. године. Све су то били разлози прекида студија. Од 1962. до 1967. године боравила је у Бугарској где се удала, развела и доживела нови низ недаћа. Од тада је живела углавном у Загребу и радила као слободни књижевник.
Након пола века живота у Згребу ( у Студентском граду, у загребачкој Дубрави, у Баделовој улици 15, данас Виле Велебита), Весна Парун свој скромни дом је 2000. године, из невоље, заувек напустила и, верујући да је реч о привременом смештају из здравствених разлога, сместила се у Стубичким Топлицама. Тамо је још крајем седамдесетих упознала своју највећу животну учитељицу, просјакињу Магдицу. У Стубичким Топлицама прославила је последњих неколико рођендана и написала неколико књига. Самоћу и „отпадништво“ од садашње културе изабрала је сама, не желећи се никоме клањати. Тврдила је да се у школи могло научити много, и у основној и, касније, у средњој, и о граматици и о правопису; мање о повести и о звездама на небу, а о човеку и животу - готово ништа. Све у свему, по њеним властитим речима, провела је врло тежак живот, од детињства надаље, те је окушала више патње и страдања него радости.
Весна Парун потпуно се предала књижевном раду поставши прва жена у хрватској књижевности која је живела искључиво од књижевности и за књижевност. Објавила је преко 70 књига поезије и прозе и четири драме. Штампала је и велики број књига за децу. Песме су јој превођене на многе стране језике. Прву песму „Прамаљеће“ објавила је 1932. године у листу „Анђео Чувар“, а од 1945. године објављује песме по часописима и листовима. Дела су јој преведена на више језика. Преводила је Хајнеа, Гетеа, Рилкеа.
Весна Парун је умрла 25. октобра 2010. године у Стубичким Топлицама.
