Биографија
Сергеј Јесењин је рођен 3. октобра 1895. године у Константиново у Рјазањском региону у Русији. Био је руски песник. Рођен је на селу. Као дете из земљорадничке сеоске породице рано је заволео природу. Отац му се звао Александар Јесењин, а мајка Татјана Фиодоровна Титова.
Детињство је провео са баком и дедом. За баку је био посебно везан. Она се пажљиво бринула о њему. Пружала му љубав и топлину. Проводила пуно времена са њим. Водила га у цркву, где је научио многе црквене песме. Живели су на сеоском имању окруженом пространим ливадама, бескрајним њивама, језером и реком. Док је одрастао помагао је својој породици у пословима на фарми. Волео је животиње, играо се са псима, хранио и јахао коње. У родном месту завршио је основну школу 1909. године и средњу 1912. године.
У Москву одлази после завршене средње школе, али никад није заборавио своје село. Завичају је посветио многобројне стихове. У Москви се запослио у штампарији. Годину и по дана је период који је провео студирајући на Универзитету "Шањавски". Упоредо је писао песме. Његова поезија из тог времена још увек је ведра, обогаћена природним лепотама и сеоским животом. У Москви се назиру проблеми са властима због неких објављених песама.
Оженио се у својој осамнаестој години девојком Аном Романовном Изјадновом. Била је радница у издавачкој кући. Иако је брак трајао кратко, родио им се син Јуриј.
Из Москве се сели у Петроград. Тамо упознаје бројне утицајне и оформљене писце. Склапао је пријатељства која су помогла у промоцији његовог песништва. Већ тада имао је великих проблема са алкохолом. Неретко се у јавности појављивао у алкохолисаном стању. Чак и у таквом стању био је привлачан женама. Висок младић, плавих очију, никог није остављао равнодушним.
Глумицом Зинаидом Рајх оженио се 1917. године. Други брак му је трајао четири године. Имали су двоје деце, сина Константина и ћерку Татјану.
На једној забави 1921. године упознао је америчку плесачицу Исидору Данкан. Венчали су се 1922. године. Исидора је имала 44 године, а Јесењин 26. Занимљиво је било то да Исидора није знала руски, док је Јесењин знао само руски језик. Њихов однос био је страствен. Речи нису биле потребне. Уживао је док је посматра како плеше. Био је њен пратилац на турнејама. Чак су једно време живели у Америци. Међутим, Јесењин је инсистирао да се врате у Русију где је изградио велику популарност. Брак са америчком плесачицом, од свих његових пропалих бракова и бројних авантура, највише је држао пажњу јавности. Као и претходни бракови и овај је трајао кратко. Само годину дана. Исидора је погинула у саобраћајној несрећи када јој се шал саплео о точак и удавио је 1927. године у Ници.
Унуком Лава Николајевича Толстоја, Софијом, жени се четврти пут. Венчали су се 1925. године. Исте године Софија је утицала на то да се живот и дело њеног покојног мужа никад не заборави.
Јесењин је један од највећих и најзначајнијих песника свих времена. Његове песме су и данас једнако читане и цењене као и онда када су написане. Скандалозан начин живота, бројне авантуре, брак са четири жене и прерана трагична смрт још су неки од разлога његовог скретања пажње јавности. Носио је огроман терет свог емоцијама сатканог бића. Велики заљубљеник у природу, село, традицију и жене, песмама је изражавао оно што види, доживљава и осећа. Често је увиђао патњу човека или животиње и исто је доживљавао као своју личну. У женама је проналазио љубав и страст, али у свакој кратко. Био је сензибилне природе и немирне душе. Жене су му пружале љубав, али и доносиле нови бол на већ постојећи или пак чежњу коју је често преносио на папир. Нигде није нашао мир, нигде није био његов дом. Несхваћен за савременике, предмет расправе за будућа покољења. Кратак и тужан живот једног човека, створио је великог и прослављеног песника.
Своју прву песму "Бреза" написао је са девет година. Песму је објавио у дечијем часопису "Мали свет". Књижевни правац му је имажинизам, чији је и зачетник. Стил писања му је слободан, пун метафора и необичних тема. Прву збирку песама "Радуница" издао је 1916. године. Након издате прве збирке Јесењин стиче још већи углед у друштву песника. Убрзо након прве издате збирке издаје другу "Плаветнило" којом и даље кроз стихове приказује ненадмашне лепоте села. У ратним годинама одлази у војску и кратко стопира песничко стварање. Основао је издавачку кућу "Фирма уметника речи" 1918. године. Исте године издаје збирке песама "Друга земља" и "Песме кавгаџије". Ушао је у дубине душа својих читалаца. Поезија широког спектра, од црквених звона, пространих поља и природе до пијаних ноћи, бесмислених дана и слика очаја и смрти. Читан је како у Русији, тако и земљама широм света.
Јесењин је пронађен мртав у хотелској соби 28. децембра 1925. године. Имао је само тридесет година. Те ноћи у хотелу "Англетер" у Петрограду десило се троструко (само)убиство: пресечене вене, одврнуте цеви парног грејања и бешење. Неки сматрају да је његова смрт само добро изрежирано самоубиство, а да га је заправо убила руска тајна полиција Стаљиновог режима.
