О, сребрна водо, из туђега врела.
То је било давно –
Свака ми је стаза данас обасјана
Сунцем и лепотом. Срећа ме је срела.
Из стотину врела жеђ моја сад пије,
Али мира не нађох нигде, јер ме никад
Ватра прве жеђи оставила није.
Добро дошли на Поезију суштине, сајт за књижевност, а пре свега поезију. На овом сајту можете читати најлепшу поезију добро познатих песника, али и оних за које до сада, можда, нисте знали.
Прободи духом аждају у нама Кад крвави месец падне на реку Наших грехова, посрнућа, тама Сукоба добра и зла у човеку Разбистри наше очи заму...