трепте у лишћу, у перју птичјих крила,
далеки они дани кад си била
мој први немир и жудни сан дјечака.
Па ми и сада, у ове позне часе,
још сјаји давни осмијех твога лица,
као што дању гори сијалица
коју су заборавили да угасе.
Добро дошли на Поезију суштине, сајт за књижевност, а пре свега поезију. На овом сајту можете читати најлепшу поезију добро познатих песника, али и оних за које до сада, можда, нисте знали.
Све звери што су с тобом у шуми којом ходиш Уназад до почела солила и појила Неме и зачаране на трагу који води Где нас је по предању вучица...